Saopštenje za javnost Grupe - Javnost za javni servis

AKTUELNO

"U javom radiodifuznom servisu dobijate novac da biste pravili program,
u komercijalnoj radiodifuziji pravite program da biste dobili novac"

Bil Koton, bivši generalni direktor BBC

Na inicijativu Sindikata RTS i UGS NEZAVISNOST, danas je održana osnivačka sednica Grupe – JAVNOST ZA JAVNI SERVIS. Osnivačko jezgro čine:

1. SNEŽANA MILIVOJEVIĆ, profesor Fakuletata političkih nauka,
2. DEJAN ANASTASIJEVIĆ, novinar Vremena,
3. VUKAŠIN PAVLOVIĆ, profesor Fakulteta političkih nauka,
4. VLADIMIR VODINELIĆ, dekan Fakulteta za poslovno pravo,
5. MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ, profesor Fakuletata dramskih umetnosti,
6. dr JELICA MINIĆ, Evropski pokret,
7. MILJENKO DERETA, Građanska inicijativa,
8. GOJKO TEŠIĆ, istoričar književnosti,
9. ČEDOMIR ČUPIĆ, profesor Fakulteta političkih nauka,
10. DESIMIR TOŠIĆ, publicista,
11. PETAR IGNJA, novinar NIN-a,
12. BRANIMIR GUZINA, Udruženje filmskih i tv radnika,
13. MIHAJLO PANTIĆ, književnik, potpredsednik Srpskog PEN-a,
14. DR MIOMIR KORAĆ, Arheolo[ki institut SANU,
15. SONJA JAUKOVIĆ, predsednik Saveza dramskih umetnika,
16. ZORAN STOJILJKOVIĆ, profesor Fak. pol. Nauka,
17. BRANISLAV ČANAK, predsednik UGS NEZAVISNOST,
18. MIODRAG ZUPANC, glavni poverenik Sindikata RTS NEZAVISNOST.

Inicijatori ukazuju na činjenicu da se u Srbiji se više od četiri godine odugovlači sa primenom Zakona o radiodifuziji, od kojeg se očekuje da konačno uvede red i pravila igre u medijskom prostoru koji zauzimaju mnogobrojne radio, televizijske stanice i kanali, van svake društvene poslovne i finansijske kontrole. Haotično stanje odgovara: - političkim partijama, jer preko brojnih medija utiču na javno mnjenje, - lokalnim i finansijskim moćnicima i lobistima, jer brzo i efikasno propagiraju svoje delatnosti i lako utiču na sva moguća dešavanja u svoj sredini, - vlasnicima medija, jer ne plaćaju predvidjene emiterske dažbine, porez, autorska prava i ne polažu računa za svoju programsku i poslovnu politiku.

Slično je i sa RTS-om, kao najmoćnijom organizacijom, gde je očigledno da dosadašnjim vladama i vladajućim partijama ne odgovara da dodje do promene vlasništva, uspostavljanja novog statusa kuće, jer time gube značajan prostor za manipulisanje i promocije, stoga nema ozbiljnije inicijative da se u skorije vreme ova kuća transformiše u javni servis.

Na to ukazuje i upotreba novog predznaka NACIONALNA TELEVIZIJA, kojim rukovodstvo Javnog preduzeća Radio televizija Srbije, neskriveno želi da proklamuje populističke, estradne i komercijalne programske namere koje se direktno kose sa principima javnog servisa. U medjuvremenu, rad pojedinih programa i redakcija je ugašen ili se najavaljuje njihovo preusmeravanje i gašenje – Dramski, Igrani, Obrazovni, Kulturni, Dokumentarni, Dečiji, Školski...Prvi put u istoriji RTS, nije donet program i plan rada za tekuću godinu. Iako nije donet plan reorganizacije, novo rukovdstvo javno najavljuje čitav niz problematičnih promena u strukturi kuće i otpuštanje preko 1500 zaposlenih. Zaposleni u RTS su zabrinuti za svoju sudbinu ali žele i da ukažu na štetnost nove programske politike koja bitno ugrožava ugled, informativno-obrazovno-kulturološki značaj RTS-a i negira sve principe javnog servisa. Pritom, Sindikat neosporava činjenicu da je sadašnji RTS komplikovana i mnogočlana organizacija koja mora da se transformiše i znatno smanji broj zaposlenih, ali traži da to bude isključivo po zakonski jasno definisanim programskim i organizacionim principima.

Transformacija RTS-a i oživljavanje javnog servisa je proces koji mora da traje, da se pažljivo i stručno oblikuje u višegodišnjem periodu. U tom će svakako igrati glavnu ulogu budući Saveti, ali sudeći po dosadažnjim iskustvima, društvena kontrola i upliv u upravljanje i rad RTS bio je prepušten inertnim i forlmalnim grupama, na koje je lako vršen poltiički i poslovni pritisak, pa je zbog toga dolazilo do brojnih, uznemirujućih problema.

Da bi se predupredili sadašnji i budući nesporazumi, Sindikat NEZAVISNOST, uz podršku EVROPSKOG POKRETA i GRADJANSKE INICIJATIVE, inicira formiranje Grupe – JAVNOST ZA JAVNI SERVIS, koja će u početnoj fazi vršiti pritisak na Vladu da se što pre počne sa primenom Radio difuznog zakona po kojem se RTS transformiše u javni sevis, a potom uzela učešće u razgovorima o obliku i formiranju programske politike i na duži period pratila sprovodjenje u praksi.

Grupu – JAVNOST ZA JAVNI SERVIS čine eksperti za Zakon o Radiodifuznom sistemu, predstavnici zainteresovanih umetničkih i novinarskih udruženja, naučnih instituta, univerziteta, nevladinih organizacija i sindikata.

Grupa će delovati javno, kao otvoreni sistem za sve zaintersovane strane i grupacije koje žele da konstruktivnim mišljenjima i idejama učestvuju u odredjenim razgovorima i akcijama.

 

KOLEKTIVNI UGOVOR ZA RDU RTS

PRILOG II KOLEKTIVNOG UGOVORA - KOEFICIJENTI

Početna | O nama | Istorijat | Dokumenti | Učlanite se | Pomoć članstvu | Pišite nam

Linkovi | Fotogalerija | Forum